Partijski govor Aleksandra Vučića u Ujedinjenim nacijama, koji ga je opet doveo na mesto predsednika Srpske napredne stranke, ostaće zabeležen kao još jedan podsetnik o nerazumevanju sveta u kojem živimo i položaju i ulozi Srbije u njemu.
Navedeni govor, koji će pamtiti samo režimski analitičari i Marko Đurić, ne razlikuje se mnogo od otvaranja nekog stadiona u Srbiji, a jedina primetna razlika je u tome što je sala ovog puta bila prazna slobodnom voljom drugih, a u Srbiji se one pune silom i pretnjom.
I u Njujorku, kao i u Beogradu ili bilo kom drugom mestu u Srbiji, videli smo jednog rastrzanog čoveka koji je umislio da je na njegova nejaka pleća pala sva nepravda ovog sveta.
Umesto takvog predsednika, još jednom ponavljamo da nam je potreban predsednik koji uvodi Srbiju u #EU, otvara pitanje članstva Srbije u #NATO, miri nas sa susedima, hrabro odlazi u Prištinu i tamo, u direktnim razgovorima bez posrednika, traži rešenje za kosovski problem, predsednika koji se obračunava sa huliganskim grupama i ekstremistima, a ne da se kao kukavica pred njima povlači.
Takav predsednik bi imponovao Srbiji, a ne večiti Kalimero, koji uveče sedi sa Zelenskim, a ujutru se izvinjava Putinu. Kao takvog ga je ceo svet pročitao.
Jedino što će se na kraju pamtiti iz Njujorka je zapravo najava o povratku Marka Đurića u Srbiju. Ovim putem poručujemo Đuriću da ipak ostane tamo gde je, jer će jesen u Njujorku biti sasvim sigurno prijatnija nego ona u Beogradu.
Đorđo Žujović, predsednik #LIBDEM-a.
Comentarios