Sedam dana je prošlo od trenutka kada je ugladala svetlost dana prijava bivšeg načelnika Četvrtog odeljenja beogradske policije Slobodana Milenkovića u kojoj se jasno predočava da je advokat, poslanik, član SNS-a, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, član Odbora za kontrolu službi bezbednosti i član Visokog saveta sudstva Vladimir Đukanović, preko posrednika, uz asistenciju Aleksandra Papića, nudio veću količinu novca kako bi se istraga o slučaju „Jovanjica“ odvijala u drugom pravcu.
Posle perioda naricanja nad svojom zlom sudbinom i odbrane predsednika Republike kako je Đukanović težak „tip“, ali pošten čovek, da se ipak vratimo istini. A ona je uvek jedna, ne mogu biti dve. Đukanović jeste nudio novac Milenkoviću, i to tačno pomenuti iznos. Za nalaženje posrednika bio je zaduženu mladi tajkun Papić (ime posrednika dobro poznato organima ove države, a poznato je i meni).
Iza ovog krivičnog dela postoje materijalni dokazi u vidu pisane komunikacije (takođe poznato državnim organima). Najviši predstavnici ove zemlje su to dobro znali i to je, poštovana javnosti, početak, ali ne i kraj ove priče.
Da rezimiramo, pustimo se konferencija za štampu, odbrane preko televizije, pozivanja na stranačku pripadnost i čuveno poštenje Đukanovića – zašto jednostavno ne bismo pustili sudske organe da urade svoj deo posla bez tenzije, nervoze, uvreda i sličnog, jer kada se sve skloni sa strane i prestanu sve dimne zavese o ovom slučaju, istina će svejedno naći put do ljudi, i to je najveća satisfakcija za svakog od nas kao građanina.
Đorđo Žujović, predsednik Liberala i demokrata (#LIBDEM).
Comentarios