Đorđo Žujović, predsednik Liberala i demokrata (LIBDEM), rekao je za „Slobodnu Bosnu“ da je karakteristika podgrevanja situacije u našem regionu već neka konstantnost u tom procesu.
– U neposrednoj prošlosti, ne mislim na onu ratnu, već ovu skorašnju, to je uglavnom bio deo predizbornog folklora. Sada deluje da su sve kočnice popustile i da neki od navedenih aktera, ali ne samo oni, naravno, stavljaju kartu nacionalizma na sto, pošto ne zaboravimo gde god je na ovim prostorima ekstremni nacionalizam u prvom planu, znajmo da je u toj zemlji korupcija na visokom nivou – jasan je Žujović.
Na pitanje da li se mladi sve više okreću nacionalističkim ideologijama kao brzim rešenjima, Žujović kaže da i „sam pripada generaciji koja je devedesetih u svojim formirajućim godinama bila svedok jednog užasa, koji sada, zapravo, nosi svoje sekundarne žrtve, a da mi nismo ni uzeli da analiziramo dubinu povezanosti tog vremena i onog što se sada dešava, misleći da je to samo jedna decenija koju tako lako možemo odbaciti ili zaboraviti“.
- Tih deset godina, ratova, patnje, izlaska na površinu najgorih ljudskih, odnosno neljudskih osobina formiralo je naša društva i dalo pečat i generacijama koje su rođene posle toga. Međutim, oni ne mogu biti izuzeti iz tog već formiranog društva, pa vrlo brzo postaju žrtve svega toga, a u svojoj agresiji, ili radikalizaciji, ili kako god to da nazovemo oni traže i neku vrstu građenja sopstvenog identiteta – rekao je on.
Uticaj medija i verskih institucija je neizbežan kada su u pitanju uticaji ekstremističkih ideja. Žujović pak smatra da „njihova isključivost i često izjave, koje ne odgovaraju ni vremenu ni prostoru u kojem živimo, otežavaju napore za normalizaciju i unutar društava i unutar regiona“.
– Pojedinci koji imaju veliki uticaj u verskim organizacijama sa namerom i vrlo jasnim planom učestvuju u širenju ekstremizma, znajući da ne postoje posledice niti kazna za takvu vrstu ponašanja, kao kod recimo drugih ljudi, mada vidimo da je i kažnjavanje ostalih saučesnika u tom poduhvatu vrlo upitno – objašnjava Žujović.
Žujović ističe da „ne može jedna tako važna stvar kao što je rat u bivšoj Jugoslaviji, ubistva, zločini, genocid, bujanje svih vrsta nasilja i prostakluka biti tek tako zaboravljeno zbog toga što je neko rešio da stavljanjem na papir nekih tačaka sporazuma okonča sve te sukobe“.
– Te godine, ta famozna decenija, ona je oblikovala naša društva za narednih 50 godina. Afirmacija onog najgoreg i najprimitivnijeg, objašnjenje da su, zapravo, zločinci heroji, a žrtve krivci, vi stvarate jedan narativ koje nove generacije prihvataju bez preispitavanja, dok su starije generacije već u tom „filmu“, tako da izgleda da nade kao ni da nema – kaže on, te dodaje da „malobrojni pojedinci koji pokušavaju da ukažu na ovakav razvoj situacije postaju neka vrste neprijatelja svojih društava, jer živeti u laži i večitoj obmani nekako deluje primamljivije nego suočiti se sa greškama, pa i onim najličnijim“.
Međutim, Žujović smatra da „oni (Vučić i Dodik, prim. aut) možda jesu najkarakterističniji predstavnici te i takve politike, ali porasla je i stasala čitava jedna generacija mlađih političara koji svojom isključivošću, željom za nekom vrstom osvete, konzervativizmom i ekstremizmom nadahnjuju mnogo više javnost nego dvojica navedenih“.
– Pošto kod Dodika i Vučića više ne možemo ni razlučiti gde počinje politika, a gde čist biznis, i gde se njihove ideologije mešaju, a gde isključuju sa poslovima koje su razvili u celom regionu. Takve primere imamo, naravno, i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Kosovu. Ta vrsta neodgovornosti i nemanja stida za izgovorenu reč je pomerena do same krajnosti, tako da političari ni posle tri decenije lutanja na ovim prostorima, sem mogućnosti da zloupotrebe svoju poziciju zarad sticanja materijalnih dobara, uz priču o nacionalizmu koji razdvaja i svađa ljude, nisu dalje odmakli – zaključuje Žujović.
Comments