Neformalni početak predizborne kampanje nosioca svih lista u Srbiji Aleksandra Vučića u Kovilovu, gde je lokalni opštinski odbor Srpske napredne stranke organizovao druženje i razgovor sa prognanim i izbeglim ljudima iz Krajine, predstavlja poseban nivo odsustva stida, savesti i moralnih skrupula.
Skoro tri decenije prognani Srbi iz Hrvatske žrtve su manipulacije da su saučesnici u njihovom progonu zapravo njihovi spasioci, a posebna vrsta licemerja su poruke koje se pred njima upućuju ugroženim Srbima sa severa Kosova, gde se obećava da slične stvari ne mogu da se ponove, što je prvi znak da se sve suprotno može očekivati u bliskoj budućnosti.
Devedesetih je zvanična Srbija nezvanično u pomoć Srbima iz Hrvatske slala Kapetana Dragana, Arkana i Legiju, a danas im nudi savremene verzije ovih kukavica u vidu Radoičića i Veselinovića, ubeđujući ljude da će im živote sačuvati kriminalci i šverceri.
Tužno je juče bilo gledati starije ljude, naše komšije i sugrađane kako po komandi prilaze predsedniku Republike Srbije, pevajući mu pesme i poklanjajući mu svoje radinosti, dok on o njima razmišlja samo kao o statistima za svoje predstave i skupove.
Stotine hiljade ljudi promenilo je svoje domove, desetine hiljade ljudi je poginulo ili se vodi kao nestalo, a jedino što treba da urade protagonisti politike krvavih devedesetih jeste da kada sretnu nekoga iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova i Metohije samo spuste glavu i izvine se, a ne da te ljude i njihovu muku zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke potrebe, što kod svakog svesnog čoveka izaziva nelagodu i mučninu.
Đorđo Žujović, predsednik #LIBDEM-a
コメント